U ono vrijeme: Isus se, pun Duha Svetoga, vratio s Jordana i Duh ga četrdeset dana vodio pustinjom, gdje ga je iskušavao đavao. Tih dana nije ništa jeo, te kad oni istekoše, ogladnje. A đavao mu reče: »Ako si Sin Božji, reci ovom kamenu da postane kruhom.« Isus mu odgovori: »Pisano je: Ne živi čovjek samo o kruhu.«
I povede ga đavao na visoko, pokaza mu odjednom sva kraljevstva zemlje i reče mu: »Tebi ću dati svu ovu vlast i slavu njihovu jer meni je dana i komu hoću, dajem je. Ako se dakle pokloniš preda mnom, sve je tvoje.« Isus mu odgovori: »Pisano je: ’Klanjaj se Gospodinu, Bogu svomu, i njemu jedinomu služi!’« Povede ga u Jeruzalem i postavi na vrh Hrama i reče mu: »Ako si Sin Božji, baci se odavde dolje! Ta pisano je: ’Anđelima će svojim zapovjediti za tebe da te čuvaju.’ I: ’Na rukama će te nositi da se gdje nogom ne spotakneš o kamen.’«
Odgovori mu Isus: »Rečeno je: Ne iskušavaj Gospodina, Boga svojega!« Pošto iscrpi sve kušnje, đavao se udalji od njega do druge prilike.
Klanjaj se Gospodinu, Bogu svomu, i njemu jedinomu služi!
Jer inače, klanjam se nečemu ili nekome tko nije Bog, a to ne valja.
Jer tada dolazi do zloporabe moći, tj. sposobnosti.
Ako si Sin Božji, reci ovom kamenu da postane kruhom.
Sin Božji međutim ne koristi svoje povlastice kako bi sebi osigurao (poboljšao) egzistenciju. Ali će zato drugima poslužiti. I svoje učenike pozvat će da čine isto, da kruh koji daje oni nesebično dijele.
Ako si Sin Božji, baci se odavde dolje!
Sin Božji međutim ne koristi svoje povlastice kako bi sebe promovirao i kako bi ga drugi slavili. Ne koristi moć nego se, kaže sv. Pavao, razvlastio, kako bi on ljudima služio.
Stoga: Klanjaj se Gospodinu, Bogu svomu, i njemu jedinomu služi!
Jer tek kad svoje sposobnosti usmjerimo ne vlastitom povećanju moći, vlasti i statusa, nego ih u radosnoj slobodi stavimo na službu bližnjih, pravo se klanjamo Bogu i pravo mu služimo.
A služiti Bogu znači služiti čovjeku.
Služiti drugima.