U ono vrijeme: Naumi Isus poći u Galileju. Nađe Filipa i reče mu: »Pođi za mnom!« Filip je bio iz Betsaide, iz grada Andrijina i Petrova.

Filip nađe Natanaela i javi mu: »Našli smo onoga o kome je pisao Mojsije u Zakonu i Proroci: Isusa, sina Josipova, iz Nazareta.« Reče mu Natanael: »Iz Nazareta da može biti što dobro?« Kaže mu Filip: »Dođi i vidi.« Kad Isus ugleda gdje Natanael dolazi k njemu, reče za njega: »Evo istinitog Izraelca u kojemu nema prijevare!« Kaže mu Natanael: »Odakle me poznaješ?« Odgovori mu Isus: »Vidjeh te prije negoli te Filip pozva, dok si bio pod smokvom.« Nato će mu Natanael: »Učitelju, ti si Sin Božji! Ti kralj si Izraelov!« Odgovori mu Isus: »Stoga što ti rekoh: ‘Vidjeh te pod smokvom’, vjeruješ. I više ćeš od toga vidjeti!« I nadoda: »Zaista, zaista kažem vam: gledat ćete otvoreno nebo i anđele Božje gdje uzlaze i silaze nad Sina Čovječjega.«

izvor: https://bit.ly/3FZCqvW

Danas, premda počinje pozivom jednog učenika, imamo s varijacijom ponavljanje jučerašnje situacije – Filip nađe Natanaela – tako te na kraju ponovno imamo dvojicu učenika.

A ovdje su još druge dvije stvarce zgodne za primijetiti:

• • Pozvana osoba ima šansu pozivati druge: milost poziva se širi. Isus poziva Filipa, a Filip sada javlja Natanaelu, tako te će na kraju i ovaj poći za Isusom.
  • Susret s Isusom iznenađuje: pozvana osoba osjeća se ne samo pozvanom nego i prepoznatom, ponovno otkrivenom – i to na način koji ponekad iznenađuje: Odakle me poznaješ? Poziv nam izriče istinu o nama.